Аутор: Александар Саша Јакшић, фебруар 2026

https://www.drobnjaci.com/блог/шта-википедија-каже-о-дробњацима

Нисам још имао прилику да сретнем то особу која се у позитивном духу изјашњава на тему Википедије, невезано на којем је језику писана. Сваки иоле озбиљан истраживач, а поготово историчар, етнолог или уопштено говорећи научник из било које области, би се истог тренутка сматрао неозбиљним, и постао би предмет пошалица, ако би се усудио да употријеби дио садржаја из Википедије, како би са додатним “аргументима” поткријепио своју мисао или став. А опет, просто је невјероватно колико људи и даље свакодневно користе Википедију и дијеле њене чланке. Ваљда је то дјелимично и посљедица наше лијености као и недостатка времена, да у ова “брза” времена, а линијом најмањег могућег труда, читај брзоплетости, дођемо до колико-толико поузданих и сажетих информација.

И сад долазимо до главног питања овог чланка: Шта нам то Википедија саопштава о Дробњацима? Па мој утисак је да нам доноси обиље хаотичних информација, набацаних збрда-здола, од којих су неке површне, а неке и потпуно нетачне.

Замислите хипотетичку ситуацију да сте тек недавно сазнали да сте потомак Дробњака. Прво што вам пада на памет је да нешто више пробате да сазнате о вашим славним прецима. Наравно, огромна већина људи ће прво помислити да користи Интернет претраживач у ту сврху, и на жалост, и остаће трајно на том нивоу нових “спознаја”, без да наредни корак буде, на примјер, трагање за литературом која се бави тим темама или одлазак у библиотеку. На том Интернету ће се прво суочити са Википедијиним чланком о “Дробњацима”, а мој субјективни осјећај је, да ће након што га прочитају, бити још више слуђенији него што су морали да буду.

Да би поткријепио све ово што сад до сада писао, наводим пар конкретних примјера, са полуистинама тако својственим Википедији, и то само из првог параграфа њеног чланка о Дробњацима:

Википедија: “Појам Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354 године а као област 1390. године“.

Ово је потпуно нетачно, и то по оба основа, како за презиме, а тако и за област. Презиме Дробњак (Батиња Дробњак) се први пут помиње у дубровачком запису из 1285, а потом слиједе помени и из 1291, 1318… Област Дробњак се први пут спомиње 1376. као катун.

Википедија: “Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи“.

И ова “чињеница” је неутемељена у историографији, и базирана је на предању о “пет породица” које Светозар Томић објавио у његовом раду из 1902. Најновије спознаје указују да су поменута братства била дио тзв. трећег таласа насељавања Дробњака који се одиграо најкасније током треће деценије XVI вијека.

Поред тога, невјероватно је да се највеће дробњачко братство Косовчићи уопште ни не спомиње иако су Косовчићи стално присутни у Пошћењу још од друге половине XIV вијека. Косовчићи, са три највеће подгране (Омакаловићи, Ђурјановићи и Рашковићи) су старо и бројно братство, потичу од Дробњаковог унука Хлапца, а кад се погледа најстарији родослов Дробњака, лако се да уочити да су Косовчићи једноставно “уткани” у племе. Најстарију историју племена Дробњаци није могуће правилно сагледати ако се Косовчићи темељно не прикажу. Косовчићи не само да су били најбројније, можда и једино, првобитно језгро међу старим Дробњацима (носиоци хг. I1-P109>FGC22061) од који су настала сва потоња стародробњачка братства и родови, него су потомци овог братства и дан данас убједљиво најбројнији у оквиру свих до сада идентификованих презимена потомака племена Дробњаци.

Не бих даље да трошим ни ваше, а ни своје вријеме, анализирајући преостали садржај Википедијиног текста “Дробњаци”.