https://eagleeyeexplore.com/sr/the-world-in-the-grip-of-a-powerful-algorithm/

Na šta se vidi činjenica da se među korisnicima Palantir tehnologije nalaze zvučna imena- Pentagon, FBI, Nacionalna bezbedna agencija, ali i NATO, MI6 i Evropska unija?

Početak 21. veka Silicijumska dolina postala je kolevka razvoja veštačke inteligencije, IT industrije i iznad svega, alata za nove strategije ratovanja. Uporedo sa širenjem platformi poput Fejsbuke i Tvitera koje su se navodno razvijali „genijalni studenti“, a koje su služile kao usivač za prikupljanje podataka – razvijala se i tehnologija za obradu i obradu ovih podataka, usmeravala se. samih korisnika.

META MEDIJ U SLUŽBI INTERESNIH GRUPA

Sumnje da se iza nastanka ovih platformi kriju američke tajne službe, potvrđene su tokom prethodnih izbora u SAD. Pomenute platforme nisu bile samo mesta za udruživanje, upoznavanje i odavanje najdubljih tajnih onih koji su ih vredno prikupljali, već i meta preko kojeg su vlade, udruženja i pojedinci pokušali da oduzmemo medije. U skladu sa svojim prirodom, korisnici su u potpunosti poslužili svrsi. Materijal je bilo na pretek, a neko je trebalo i da ga obradi.

Nedaleko od uobičajene vreve na pijacama podataka – Fejsbuk, Redit, Tviter, Instagram, te sličnih startapova – bez puno pompe nicala je i kompanija Palantir, ozbiljno oružje u rukama zapadnih tajnih.

Američkoj ali i svetskoj javnosti ponuđena je informacija da je reč o bezazlenoj ali revolucionarnoj kompaniji za obradu podataka koja je, u moru sličnih, osnovana 2003. godine. Kao jedan od osnivača naveo se Piter Tiel, istovremeno jedan od osnivača PejPala i investitor Fejsbuka. Raspoloživi podaci svedoče da je Palantir nastao preko In-K-Tel, odnosno investicionog fonda CIA.

LANAC: PEJPAL-STARLINK-PALANTIR

Investicioni fond In-K-Tel je malo pre „eksplozije“ IT sektora u Silicijumskoj dolini. Osnovan je 1999. godine od strane Centralne obaveštajne agencije sa ciljem da finansira i razvija privatne tehnološke kompanije koje će raditi u interesu američkih obaveštajnih službi. Umesto da sami osnivaju kompanije, obaveštajci su odlučili da kupuju mlade i talentovane stručne i njihove tehnologije, kao Palantira. Prema raspoloživim podacima In-K-Tel je u Palantir uložio milion dolara u prvim fazama njegovog razvoja, što je kompanija omogućilo brzo širenje ka vojnim i obaveštajnim strukturama.

Pored Pitera Tiela, koji se često pominje kao „osnivač“, iza Palantira stoji Aleks Karp, kao izvršni direktor, a zatim i Natan Getings i Džo Lonsdejl, koji su bili među prvim inženjerima kompanije. Među ono što mnogima danas promiče jeste da su pre mnogo godina Tiel i Ilon Mask bili partneri na projektu PejPala, a da danas Palantir nije imao ovu funkciju koju ima da nema Starlinka čiji je vlasnik Ilon Mask. Još jedna stvar koja vezuje Maska za Palantir jeste i činjenica da je vlasnik društvene mreže koja je prva skinula okove cenzure i dala prilikom njenim korisnicima da „potpuno ogole dušu“.

TEHNOLOGIJA KOJA JE ELIMINISALA BIN LADENA

Iz mora ostalih sličnih kompanija, Palantir izdvaja i to što su njegovi klijenti u najmanju ruku neobični. Pored CIA koji je bio glavni investitor, korisnici Palantir tehnologije su najmoćnije američke kompanije – Pentagon, FBI, Nacionalna bezbedna agencija. I to samo u Americi. Ako „razvučimo“ spisak aktivnih klijenata naići ćemo i na NATO, MI6, Evropsku uniju… Još jedan kuriozit. Ime Palantira ide korak dalje i pre svega je vojno-obaveštajne prirode. Prema istraživačko-analitičkom izveštaju ruske obaveštajne kompanije „R-Tehno“ koju potpisuje Roman Romačov, navodi se da je jedan bio od najpoznatijih slučajeva primene Palantir tehnologije vrhunaca lidera. Kaide, Osame Bin Ladena, 2011. godine.

U ovoj operaciji Palatirova platforma Gotam je imala ključnu ulogu u prikupljanju, integraciji i vizuelizaciji podataka iz ogromnog broja izvora, uključujući pre svih komunikacionih kanala, satelitskih i televizijskih kanala informacije od poverljivih izvora. Softver je već tada bio dovoljno razvijen da omogući analitičarima CIA, ali i drugim obaveštajnim agencijama koje su učestvovale u ovoj operaciji, da identifikuju i prateći obrazac koji počinje ovaj postupak. lokaciju skrovišta Osame bin Ladena u pakistanskom gradu Abotabad.

OPERACIJA SA MINIMUM RIZIKA

Ova platforma je omogućila da analitičari u realnom vremenu otkriju i identifikuju veze između naizgled nepovezanih podataka, kao što su kretanje kurira, telefonske pozive i kretanje vozila koja su snabdevena i opiđivala. Zahvaljujući dubinskoj analizi koju pruža Palantir, američke specijalne jedinice mogle su detaljno da isplaniraju operaciju, rizike smanjenje na minimum i uspešno izvršenje napada 2. maja 2011.

Takođe, druga platforma Apolo, koja je takođe deo Palantir tehnologije, obezbedila je stabilnost i brzo ažuriranje softverskih rešenja tokom same operacije, što je bilo od suštinske važnosti za preciznost i tačnost. Romačov među tim, u svojoj analizi ide korak dalje sa tvrdom da se Palantir tehnologija u vrhu priprema obaveštajnih podataka koristila još i ranije- 2008. godine za otkrivanje gruzijskih napada. režim. Zatim da je bila ključna u otkrivanju kineske špijunske mreže Shadov Netvork 2010, kao i to da je Palantir bio ključan u otkrivanju identifikacije hakera koji su ukrali novac sa “JPMorgan banke” i “Bankara Amerike”.

TRAGOVI NA RATNIM POPRISTIMA SIRIJE I LIBIJE

Nije nepoznata da se ove tehnologije, istina u dosta prostim obliku, koriste svakodnevno u vrhu očuvanja javnog reda i sprečavanja većih incidenata.

Postoje indicije da se Palantir koristi i tokom rata u Siriji i Libiji. Posebno je interesantan slučaj Libije koja je od zemlje sa najvišim životnim standardom u Africi i jednom od najstabilnijih ekonomija regiona, bukvalno preko noći, postala je unutrašnja i međunarodna zajednica. Osim što je bila korišćena za integraciju i obradu podataka o infrastrukturi, vojnim ciljevima i komunikacijama, vrlo je izvesno da je Palantir u Libiji oproban na poslu stvaranja novih trendova kako bi se grupa izuzela preko medija.

Naravno, slučaj Libije je samo pretpostavka pojedinih analitičara koji proučavaju Palantir tehnologije na primeru Ukrajine gde za sada sigurno znamo da deluju i gde su registrovali svoju firmu odmah na početku.

NOVA ERA RATOVANJA

Palantir sa svojim platformama savršen je primer nove ere ratovanja – doba u kojem privatne korporacije i algoritmi, daleko od očiju javnosti i demokratske kontrole, oblikuju sudbine čitavih naroda i država. Ukrajina danas predstavlja laboratoriju u kojoj se testiraju novi oblici hibridnog rata i vođenja konflikta zasnovanog uz pomoć veštačke inteligencije, trenda koja je upravo ono preaktivne načine i tehnološkog odnosa. što je procenio da će nezadovoljno ukrajinsko stanovništvo prihvatiti kao dobar odgovor za lošu socijalnu i ekonomsku situaciju pre rata. A upravo u tome je vodeću ulogu odigrao Palantir. Dešavanja u Ukrajini trebalo bi da budu upozorenje za sve ostale države – linija između mira i rata danas je definisana algoritmima, granica uverenja, i što je najvažnije istinske potrebe naroda i nametnutih potreba u vidu važnih istinskih potreba naroda i nametnutih potreba u vidu. jasne.

Palantir je samo jedna od kompanije koja pokazuje kako se, kroz naizgled bezazlene tehnološke platforme, može oblikovati budućnost čitavih regiona, uz minimalnu direktnu odgovornost vlada koja se iz pozadine povlači koncem i ostvarivanjem. Svet tek počinje da razume dubinu i dalekosežne posledice ovih promena, dok pitanje koliko ćemo se u budućnosti osećati slobodnima, tek čeka odgovor.